petak, 26. srpnja 2013.

Vladislav Petković Dis - Pijanstvo analiza analiza pjesme interpretacija pesme analiza pesme

Vladislav Petkovic Dis - Pijanstvo


Ne marim da pijem, al` sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.

Ne marim da pijem. Al` kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: "Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće."

I ja žalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.

I želeci da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.

Pjesma u potpunosti oslikava Disov boemski život. Dosta je otvorena bez pretjaranih metafora. Govori se o pijanstvu. U prvoj strofi opisuje pijanstvo kod njega. Kad je pijan sve zaboravi ne misli na ništa. Druga strofa i dalje nastavlja u svojoj ironiji ne marim da pijem pa onda produbljuje značenje prve strofe povezujući je sa idejom smrti i boli. Treća storfa očajan je, javlja se tipični Disov pesimia. Nikad neće biti bolje. Četvrta strofa žali sebe i svoj život u kojem nema ljubavi. Peta strofa u pijenju vidi spas, begstvu od svih muka. Kad je pijan ne smeta mu društvo koje je dosadno, te se ne stidi se zato što je i sam čovjek. 

Nema komentara:

Objavi komentar